Ljudi često postavljaju jedno pitanje:
"Kako znaš kada treba odustati?"
Danas se odustajanje često predstavlja kao nešto zdravo.
Kažu: slušaj sebe, ne forsiraj, pusti stvari koje ne idu.
Ali postoji jedan problem.
Većina ljudi odustaje tačno onda kada proces tek počinje da radi.
Kada trening postane težak.
Kada napredovanje uspori.
Kada motivacija nestane.
Upravo tada.
Trenutak kada većina ljudi staje
Početak je uvek lak.
Novi trening, nova oprema za trčanje, nova majica za trčanje, novi plan.
Energija je visoka i sve deluje moguće.
Ali onda dolazi realnost.
Trening postaje naporan.
Tempo stagnira.
Telo je umorno.
I tada dolazi misao:
"Možda ovo nije za mene."
To je trenutak u kojem većina ljudi odustane.
Ne zato što ne mogu.
Nego zato što je postalo neprijatno.
Šta trčanje uči o odustajanju
Svako ko je trčao duže od nekoliko kilometara zna ovaj osećaj.
Postoji trenutak tokom trke kada želiš da staneš.
Disanje postaje teško.
Noge postaju teške.
Tempo pada.
Ali ako nastaviš još malo, često se desi nešto zanimljivo.
Telo se prilagodi.
Ritam se vrati.
Korak postane stabilan.
Kriza prođe.
Trčanje te uči jednoj važnoj lekciji:
Granica je često mnogo dalje nego što misliš.
Napredovanje nikada nije linearno
Rad na sebi nikada ne izgleda kao savršena linija.
Biće dana kada trening ide odlično.
Biće dana kada svaki kilometar deluje kao borba.
To je normalno.
Napredovanje se ne gradi na savršenim danima.
Gradi se na danima kada nisi imao motivaciju - ali si ipak izašao na trening.
Na danima kada si mogao da odustaneš - ali nisi.
Kada zaista treba odustati
Postoji trenutak kada treba odustati.
Ali to nije trenutak kada je trening težak.
Treba odustati od:
-izgovora,
-kratkoročnog razmišljanja,
- i ideje da postoji lak put.
Jer ne postoji.
Svaki rezultat - bilo da je to bolja trka, bolji trening ili napredovanje u životu
- dolazi iz istog mesta.
Doslednosti!
